Druze Tito mi ti se kunemo
  • Godine su prosle pune muka.
  • Ginulo se za slobodu nijemo.
  • Ili s pjesmom umesto jauka,
  • Druze Tito mi ti se kunemo.
  • Veselje se siri na sve strane,
  • sad slobodno po zemlji idemo.
  • Al' velike pamticemo dane,
  • Druze Tito mi ti se kunemo.
  • Praznik s'lazi na ulice
  • u oblake da letimo smjelo.
  • Nase pjesme zli neka se plase.
  • Druze Tito mi ti se kunemo.
racunajte na nas
  • U ime svih nas iz pedeset i neke
  • Za zakletvu Titu ja spev'o sam stih
  • Ne spominjem proslost ni bitke daleke
  • Jer rodjen sam tek posle njih
  • Al zivot pred nama jos bitaka skriva
  • I preti nam preti ko duboki vir
  • Ja znam da nas ceka jos sto ofenziva
  • Jer moramo cuvati mir
  • Racunajte na nas
  • Sumnjaju neki da nosi nas pogresan tok
  • Jer slusamo ploce i sviramo rock
  • Al' negde u nama je bitaka plam
  • I kazem vam sta dobro znam
  • Racunajte na nas
  • U nama je sudbina buducih dana
  • I neki se mozda i plase za nju
  • Kroz vene nam tece krv partizana
  • Racunajte na nas
  • Racunajte na nas
Put u Kumrovec
  • Oživi misao, putevi bježe,
  • Zagorje pjeva: kaj,
  • i srce igra, pjesmu doseže:
  • je li to Gupčev kraj?
  • Sutla vijuga: modra tkanica,
  • zar je to Tahijev dvor?
  • Gle, preko šuma i oranica
  • zamak gleda odozgor.
  • Odmiče cesta, ljepota dana,
  • i jesen sva od svile
  • miriše njiva zaorana
  • i jata ptica krile.
  • "O lijepa naša..." slova sjaju,
  • s kamena stih nas zove,
  • himna se rodila u ovom kraju,
  • da, himna zemlje ove,
  • Jurimo, jurimo, Kumrovec, eno,
  • pred nama kao na dlanu;
  • mašemo rukom uzbuđeno,
  • a riječi ućute, stanu.
  • I onda tišina: ožive slike,
  • stranice pjevaju, zbore,
  • promiču tako dani i bitke
  • kroz naše krvave gore
  • I dok čitamo sa zida slova:
  • "Ovdje se rodio Tito";
  • golub slijeće sa starog krova
  • i kruži ponosito
  • Susjed je vajar iskles'o lik,i kruži ponosito
  • što nas sad gleda blago,
  • slobode naše to je spomenik
  • i sveg što nam je drago.
  • i sveg što nam je drago.
  • Uniđem pod krov, dodirnem rukom.
  • Uniđem kolijevka leži mala,.
  • priprosta zipka s drvenim lukom
  • Maršala odnjihala!
  • I na ognjištu vatra se žari
  • ko simbol misli žive,
  • pucketa tiho i ko da zari
  • juriše i ofanzive.
  • O gori vatro, vječno, žarko
  • kao misao Tita,
  • i svijetli toplo ko sunce jarko
  • i budi uzorita
  • U tvome sjaju nek se rode
  • i nove naše snage,
  • i nek nas i dalje cilju vode
  • i zastave crvene, drage!
bolna lezi omladinka Mara
Nema zapisa.
Izvori informacija
Nema zapisa.
Informacije
  • Za pisanje bloga kao informacije uglavnom koristim objavljene tekstove sa neta ili iz knjiga sa tematikom iz perioda stvaranja JUGOSLAVIJE , Neki tekstovi su obradjeni a neki objavljeni originalno
Blog
četvrtak, studeni 18, 2010
Valter nije dozvoljavao pratnju, kretao se sam, dolazio je iznenada na sastanke. Zakazivao ih je na tako pogodnim mjestima da ga nista nije moglo iznenaditi. Imao je veliko iskustvo. U Tuzli su prepricavali anegdotu o Valterovom odlasku u kafanu »Senat«, gdje su se jos prije rata okupljali intelektualci. Vlado je usao u kafanu da odigra partiju bilijara i cuje novosti. Stolovi su bili zauzeti, pa je on ponudio ustaskom oficiru, koji je stajao za sankom da odigraju partiju saha. Sjeli su za sto i namjestali figure. Ustasa ga je pripitao:

— Vi ste vec duze vremena u Tuzli, nisam vas video?

— Ne izlazim mnogo! — odgovorio je Valter.

 Predstavio mu se kao rudarski tehnicar. Poceli su da igraju sah. U to je na vrata usao policijski agent,  prisao ustaskom oficira i nesto mu prisapnuo.  Ovaj se odmah izvinuo Valteru i izasao sa agentom napolje. S ve je to promatrao jedan omladinac, clan SKOJ-a,  koji je bio u kafani.  Vjerovao je da je Valter upao u klopku ,,pa je odmah obavijestio o tome »visu vezu«.  Brzo su okupili grupu, omladinaca sa pistoljima da spasu Valtera.  U medjuvremenu ustasa se vratio za sto, ponovo se izvinuo Valteru i nastavio da igra sah.

Usput je objasnio da je i on nedavno dosao iz Sarajeva, po »specijalnom zadatku«.

— Jurimo jednoga komunistu koji je dosao u Tuzlu da organizuje svoje! — upozorio je zatim Valtera da u Tuzli ima mnogo komunista,  da je to opasan grad i da pazi s kim dolazi u dodir.

— Hvala na upozorenju, — rekao je Valter. — A da li cete moci da ga uhvatite?

— Vrlo je prepreden.

— Mora da je to zanimljivo. Uvek su me uzbudjivale potrage za kriminalcima.  Znate, dosta Citam te romane — nastavio je razgovor Valter.

Utom se na vratima kafane pojavio jedan od skojevaca, koji je bio zaduzen da spase Valtera. Poceo je da daje Valteru neke znake.

 — Ovaj covjek na vratima Zeli da vam nesto kaze, — upozorio je na dosljaka ustaski oficir.

— Izvinite za trenutak! — Valter je ustao od stola.

— Da li mene trazite, gospodine? — upitao je na glas skojevca.

— Mislim da se mi poznajemo iz kafane, pa te pozivam na dobru rakiju! — odgovorio je takodjer glasno skojevac, a kroz zube procijedio: »Bjezi, to je policajac koja je dosao iz Sarajeva radi tebe«

— Ne vjerujem da se poznajemo, ali iako se znamo, sada nemam vremena za rakiju, drugi put... — Valter se mirno vratio za sto, kao da se nista nije dogodilo i nastavio partiju saha.

Skojevac je zbunjeno gledao u Valtera i izasao iz kafane.

titanik @ 21:17 |Komentiraj | Komentari: 0