Druze Tito mi ti se kunemo
  • Godine su prosle pune muka.
  • Ginulo se za slobodu nijemo.
  • Ili s pjesmom umesto jauka,
  • Druze Tito mi ti se kunemo.
  • Veselje se siri na sve strane,
  • sad slobodno po zemlji idemo.
  • Al' velike pamticemo dane,
  • Druze Tito mi ti se kunemo.
  • Praznik s'lazi na ulice
  • u oblake da letimo smjelo.
  • Nase pjesme zli neka se plase.
  • Druze Tito mi ti se kunemo.
racunajte na nas
  • U ime svih nas iz pedeset i neke
  • Za zakletvu Titu ja spev'o sam stih
  • Ne spominjem proslost ni bitke daleke
  • Jer rodjen sam tek posle njih
  • Al zivot pred nama jos bitaka skriva
  • I preti nam preti ko duboki vir
  • Ja znam da nas ceka jos sto ofenziva
  • Jer moramo cuvati mir
  • Racunajte na nas
  • Sumnjaju neki da nosi nas pogresan tok
  • Jer slusamo ploce i sviramo rock
  • Al' negde u nama je bitaka plam
  • I kazem vam sta dobro znam
  • Racunajte na nas
  • U nama je sudbina buducih dana
  • I neki se mozda i plase za nju
  • Kroz vene nam tece krv partizana
  • Racunajte na nas
  • Racunajte na nas
Put u Kumrovec
  • Oživi misao, putevi bježe,
  • Zagorje pjeva: kaj,
  • i srce igra, pjesmu doseže:
  • je li to Gupčev kraj?
  • Sutla vijuga: modra tkanica,
  • zar je to Tahijev dvor?
  • Gle, preko šuma i oranica
  • zamak gleda odozgor.
  • Odmiče cesta, ljepota dana,
  • i jesen sva od svile
  • miriše njiva zaorana
  • i jata ptica krile.
  • "O lijepa naša..." slova sjaju,
  • s kamena stih nas zove,
  • himna se rodila u ovom kraju,
  • da, himna zemlje ove,
  • Jurimo, jurimo, Kumrovec, eno,
  • pred nama kao na dlanu;
  • mašemo rukom uzbuđeno,
  • a riječi ućute, stanu.
  • I onda tišina: ožive slike,
  • stranice pjevaju, zbore,
  • promiču tako dani i bitke
  • kroz naše krvave gore
  • I dok čitamo sa zida slova:
  • "Ovdje se rodio Tito";
  • golub slijeće sa starog krova
  • i kruži ponosito
  • Susjed je vajar iskles'o lik,i kruži ponosito
  • što nas sad gleda blago,
  • slobode naše to je spomenik
  • i sveg što nam je drago.
  • i sveg što nam je drago.
  • Uniđem pod krov, dodirnem rukom.
  • Uniđem kolijevka leži mala,.
  • priprosta zipka s drvenim lukom
  • Maršala odnjihala!
  • I na ognjištu vatra se žari
  • ko simbol misli žive,
  • pucketa tiho i ko da zari
  • juriše i ofanzive.
  • O gori vatro, vječno, žarko
  • kao misao Tita,
  • i svijetli toplo ko sunce jarko
  • i budi uzorita
  • U tvome sjaju nek se rode
  • i nove naše snage,
  • i nek nas i dalje cilju vode
  • i zastave crvene, drage!
bolna lezi omladinka Mara
Nema zapisa.
Izvori informacija
Nema zapisa.
Informacije
  • Za pisanje bloga kao informacije uglavnom koristim objavljene tekstove sa neta ili iz knjiga sa tematikom iz perioda stvaranja JUGOSLAVIJE , Neki tekstovi su obradjeni a neki objavljeni originalno
Blog
nedjelja, svibanj 4, 2008

Narod je svojim borcima, svojoj vojsci široko otvorio srce. Ljudi, žene, omladinke shvataju borbu svoje braće, muževa i sinova kao svoju stvar i kad god je moguće pružaju ruku da pomognu, na razne načine, makar i skromnin doprinosima nastoje da učestvuju u borbu.
Naročitu ljubav narod je pokazivao prema ranjenim borcima. Topla briga jedinica boraca za svoje ranjene drugove prešla je i na narod.
Zavoje, lekove, hranu doturaju u partizanske jedinice, da bi tamo pomogli ranjenicima.
Vrlo često kolone žena i devojaka, sa ponudama, posećuju ranjene borce, otkidaju zalogaje od svojih usta i usta scoje dece i nose najbolje što se zateklo u kući ranjenicima i bolesnicima.
U drugim zimskim noćima pletu žene i omladinke čarape, prave zavoje. One su spremne da na svojim ramenima, satima i danima bez smene, nose ranjene borce u nosilima.
U zimu 1943. godine, zbog naglog prodora neprijatelja, hitno je trebalo evakuisati partizansku bolnicu iz Drežnice.
Ono malo bolničkog osoblja nije moglo samo svršiti taj posao. Pozvana je u pomoć omladina. Uskoro se pred bolnicom pojavila velika grupa od dve stotine devojaka iz Drežnice i brinjskih sela.
Sa pesmom su se prihvatile nosila i stavile ih na svoja još nejaka ramena.
Koračaju slabo obuvene devojačke noge po snegu, propadaju i s mukom se izvlače, ali ipak se kreću strmom stazom prema šumi, prema mestu gde će biti sklonjeni ranjeni borci.
Kolona se otegla, a omladinke se pod nosilima kližu, padaju. Ali na njihovim licima čita se ista misao:
     ''
Pazite samo da se drug ne povredi!''
    Ceo dan nose devojke ranjenike uz strmu, lednu planinsu stazu. Već se spušta noć, a pokret se nastavlja.
Jedna drugarica pod nosilima pada u nesvest. Napor ju je savladao. Čim je došla k sebi moli da joj dozvole da se ponovo prihvati nosila.
Oko ponoći kratak odmor. Pažljivo su devojke spustile nosila i pokrile ranjenike, a zatim polegale po snegu.
I ponovo pokret. Na izranjavljena ramena stavljaju mahovinu i na njih i na nju nosila.
I tako su punih petnaest časova nosile devojke ranjene borce po zimi i dubokom snegu.


titanik @ 07:23 |Komentiraj | Komentari: 6 | Prikaži komentare