Druze Tito mi ti se kunemo
  • Godine su prosle pune muka.
  • Ginulo se za slobodu nijemo.
  • Ili s pjesmom umesto jauka,
  • Druze Tito mi ti se kunemo.
  • Veselje se siri na sve strane,
  • sad slobodno po zemlji idemo.
  • Al' velike pamticemo dane,
  • Druze Tito mi ti se kunemo.
  • Praznik s'lazi na ulice
  • u oblake da letimo smjelo.
  • Nase pjesme zli neka se plase.
  • Druze Tito mi ti se kunemo.
racunajte na nas
  • U ime svih nas iz pedeset i neke
  • Za zakletvu Titu ja spev'o sam stih
  • Ne spominjem proslost ni bitke daleke
  • Jer rodjen sam tek posle njih
  • Al zivot pred nama jos bitaka skriva
  • I preti nam preti ko duboki vir
  • Ja znam da nas ceka jos sto ofenziva
  • Jer moramo cuvati mir
  • Racunajte na nas
  • Sumnjaju neki da nosi nas pogresan tok
  • Jer slusamo ploce i sviramo rock
  • Al' negde u nama je bitaka plam
  • I kazem vam sta dobro znam
  • Racunajte na nas
  • U nama je sudbina buducih dana
  • I neki se mozda i plase za nju
  • Kroz vene nam tece krv partizana
  • Racunajte na nas
  • Racunajte na nas
Put u Kumrovec
  • Oživi misao, putevi bježe,
  • Zagorje pjeva: kaj,
  • i srce igra, pjesmu doseže:
  • je li to Gupčev kraj?
  • Sutla vijuga: modra tkanica,
  • zar je to Tahijev dvor?
  • Gle, preko šuma i oranica
  • zamak gleda odozgor.
  • Odmiče cesta, ljepota dana,
  • i jesen sva od svile
  • miriše njiva zaorana
  • i jata ptica krile.
  • "O lijepa naša..." slova sjaju,
  • s kamena stih nas zove,
  • himna se rodila u ovom kraju,
  • da, himna zemlje ove,
  • Jurimo, jurimo, Kumrovec, eno,
  • pred nama kao na dlanu;
  • mašemo rukom uzbuđeno,
  • a riječi ućute, stanu.
  • I onda tišina: ožive slike,
  • stranice pjevaju, zbore,
  • promiču tako dani i bitke
  • kroz naše krvave gore
  • I dok čitamo sa zida slova:
  • "Ovdje se rodio Tito";
  • golub slijeće sa starog krova
  • i kruži ponosito
  • Susjed je vajar iskles'o lik,i kruži ponosito
  • što nas sad gleda blago,
  • slobode naše to je spomenik
  • i sveg što nam je drago.
  • i sveg što nam je drago.
  • Uniđem pod krov, dodirnem rukom.
  • Uniđem kolijevka leži mala,.
  • priprosta zipka s drvenim lukom
  • Maršala odnjihala!
  • I na ognjištu vatra se žari
  • ko simbol misli žive,
  • pucketa tiho i ko da zari
  • juriše i ofanzive.
  • O gori vatro, vječno, žarko
  • kao misao Tita,
  • i svijetli toplo ko sunce jarko
  • i budi uzorita
  • U tvome sjaju nek se rode
  • i nove naše snage,
  • i nek nas i dalje cilju vode
  • i zastave crvene, drage!
bolna lezi omladinka Mara
Nema zapisa.
Izvori informacija
Nema zapisa.
Informacije
  • Za pisanje bloga kao informacije uglavnom koristim objavljene tekstove sa neta ili iz knjiga sa tematikom iz perioda stvaranja JUGOSLAVIJE , Neki tekstovi su obradjeni a neki objavljeni originalno
Blog
subota, listopad 31, 2009
Vreme bitaka bez oružja
.............
U novogodišnjoj poruci 1946. godine, Tito praktično udara temelje drugačijem pokretu akcijaštva:
„Obraćam se tebi, omladino Jugoslavije, da budeš nosilac radnog oduševljenja, da budeš primjer upornosti i samopožrtvovanja u izgradnji naše zemlje kao što si bila primjer u četverogodišnjoj borbi za slobodu svoje zemlje, kao što si u prošloj, 1945. godini bila primjer na obnovi zemlje“
Te godine, 1946., započinje uistinu istorijsko poglavlje u priči o omladinskim radnim akcijama. Omladina prihvata Titov poziv i hvata se u koštac sa planinama, rekama, neimaštinom – odlučuje da gradi prugu Brčko-Banovići. Poduhvat-to je netačna reč za ovu akciju. Jer, u to vreme to je bilo i više od-podviga!
   Tito več tada uviđa da gradnja ovog velikog objekta nije samo veliki doprinos omladine izgradnji zemlje, on već tada pokušava da osim ogromnog ekonomskog, naglasi i veliki vaspitni značaj ove akcije, njen veliki politički značaj.
Evo šta je Tito rekao maja 1946. godine nam kongresu mladih Jugoslavije:
   „U najtežim danima po svršetku rata uspjeli smo sprečiti da nijedan građanin Jugoslavije ne umre od gladi. Razumije se, trebalo je za to učiniti natčovječanske napore. Mnogima možda nije poznato šta se sve moralo raditi. Mi smo se trudili da prebacujemo hranu s jednog kraja na drugi..“
   Evo, ovih dana poćela se graditi pruga čiju su izgradnju uzeli na sebe omladinci. Preko 90 kilometara pruge grade omladinci, i to pruge koja če voziti ugalj iz Bosne u Vojvodinu, a hljeb iz Vojvodine u Bosnu. To je pruga od velikog ekonomskog značaja i ja vjerujem da će je naši omladinci izgraditi....
   I ne bih dozvolio da tjeramo omladinu da se napreže do fizičkog iscrpljenja i na štetu svoga vaspitanja, ako imamo mogučnosti da platimo radnu snagu i ako ćemo je imati dovoljno. Naša omladina, pored toga što će raditi, ima i drugih zadataka i mi imamo da se brinemo o njenom kulturnom i stručnom vaspitanju. Mi ne smijemo tražiti od vas da zanemarite ono što je bitno, mi ne tražimo od vas da zabacite vaspitanje, da biste mogli kopati...“
Ove reči su suština Titovog odnosa prema ciljevima i značaju omladinskih radnih akcija koji se konsekventno potvrđivao u svim njegovim kasnijim istupanjima kada je govorio o omladini i dobrovoljnom radu. Suština je, dakle, njegovo opredeljenje da u organizovanju radnih akcija ne sme da „preteže“ ni jedan od njegovih činilaca, a pogotovo ne da ekonomski efekti budu odlučujući. Tačnije rečeno – i ekonomski i vaspitni i obrazovni i politički aspekti moraju biti u ravnoteži. Svaki od njih je podjednako značajan.
   „Omladinu treba vaspitavati u trudoljubivost, u plodnom radu, ali joj u isto vreme treba dati sve što joj je potrebno kao omladini. Ne treba kruto postavljati stvari, jer ako se negdje omladini budu davali samo krampovi i lopate, niko tamo neće ići“

Briga za „stvaraoce neodoljivog poleta“
Prilikom posete graditeljima pruge Brčko-Banovići, 26. septembra 1946. godine, informisan ne samo o graditeljskim poduhvatima mladih već i o brojnim društvenim, vaspitnim, obrazovnim i kulturnim aktivnostima, Tito je, govoreći o značaju poslova koje obavlja omladina, naglasio:
„Drugovi i drugarice, ova pruga i rad na ovoj pruzi ne znače samo stvaranje jednog saobračajnog objekta važnog za našu privredu. Ne, ovdje se događa nešto mnogo više. Ovdje se kuju novi ljudi. Ovdje se prekaljuju i izlaze iz rada novi ljudi, s novim pojmovima o radu....
....vi odlazite odavde u svoja mjesta, širom naše zemlje, i odnosite sobom sav polet, sav elan, svu upornost, svu vjeru koju ste stekli u svoje sopstvene snage, i unosite ih u nove i nove mase radnog naroda, - i u seljaštvo i u radništvo, i u našu inteligenciju, u sve naše građane. Time vi vršite jednu veliku misiju, misiju stvaralaca neodoljivog poleta, požrtvovanosti i spremnosti za savlađivanja svih zapreka koje stoje pred nama. I to je jedna velika stvar, koja je možda mnogo važnija i od ekonomskog značaja ove naše pruge...“
   
Prekucano iz knjige „ORA – MLADOST NAŠE ZEMLJE“,  str. 10-11.


Pruga uglja i hljeba

Godine 1946. gradnjom pruge Brčko – Banovići,  započinje nova era dobrovoljnog omladinskog rada. Treći kongres USAOJ-a preuzeo je obavezu i zavetovao se drugu Titu, da će prugu izgraditi, za u to vreme u neshvatljivo kratkom roku. Nije bilo malo „nevernih Toma“. No, radni zanos i udhićenje omladine cele Jugoslavije garantovao je da da je ništa neće sprečiti  u ostvarenju toga cilja.
    Delegati su uputili pismo Predsedniku Republike: „Treći kongres, skup najboljih omladinaca i omladinki, obavezuje se, da će u određenom roku, uprkos svim teškoćama i naporima, pruga povesti ugalj iz Bosne u Vojvodinu, a hleb iz Vojvodine u Bosnu.“
   Pruga Brčko-Banovići bila je od ogromnog značaja; zemlji je od preko bio potreban ugalj čija bi veća produkcija poboljšala rad mnogih privrednih grana i ubrzala obnovu zemlje. Izgradnja ove pruge omogučila bi, po predviđanjima, čak hiljadu procenata bolju eksploataciju uglja izvanrednog kvaliteta iz basena Banovići – Seone. Novom prugom bi bio izbegnut pretovar u Slavonskom Brodu koji je državu koštao 50 miliona tadašnjim dinara.
   Pored toga, ova pruga je trebalo da obezbedi bolju eksploataciju soli iz Tuzle i drugih sirovina u istočnoj Bosni kao i bolje snabdevanje ovog regiona životnim namirnicama. Iznad svega, na izgradnji je trebalo da se potvrdi bratstvo i jedinstvo izgrađivano u NOB-u, a to bi ujedno bio i novi teren za sticanje socijalističkih iskustava i saznanja iz oblasti kulturno-vaspitnog rada.

   Za početak radova određen je 1.maj, a odluka o ovome doneta je 9.aprila 1946. godine. Formiran je Odbor za gradnju, koji je za dvadeset dana postavio trasu, izvršio pripreme za rad, kako-tako snabdeo buduće graditelje alatom i materijalom.

   „Izgradnja pruge je pitanje časti omladine Jugoslavije, pitanje njenog završetka je pitanje časti naše omladinske organizacije“, bile su reči druga Rate Dugonjića na mitingu. 1. maja u Brčkom.
   Nedostajanje alata bilo je na početku najveći problem. Na seču i krčenje odlazilo je po deset omladinaca sa samo jednom sekirom. Lopata je služila kao osnovni alat, čak i pri vađenju panjeva, i nije se smela slomiti! O kamionima – transporterima nije bilo ni reči; zemlja je stotine metara gurana u kolicima ili nošena u vrečama. Nekoliko buldožera, drobilica, kompresora, koje je omladini ustupila armija, predstavljali su prave dragocenosti i prilikom dopremanja u naselje bili veliki podstrek da se radi još bolje i brže.
   Bez obzira na teškoče, brigade su preticale jedna drugu u rezultatima, vodila se grčevita borba za svaki poen, za svaki metar pruge, svaki šliper. Najbolje čete od štabova brigade dobijale su prelaznu zastavicu. Štabovi sekcija dodijeljivali su svakih deset dana zastavu najboljoj brigadi. Ona brigada koja bi je tri puta sticala, dobijala je pravo da je zadrži. Glavni štab je svakih dvadeset dana dodijeljivao zastavu najboljoj brigadi na trasi. Brigada koja bi je dobila dva puta, imala je pravo da zastavu ponese sa sobom na kraju smene.
   Na brigadiste okolni meštani su u prvo vreme gledali sa nepoverenjem, ali kako je vreme odmicalo, počela je da se razvija saradnja između naroda i graditelja. Seljaci su pomagali brigadistima prilikom izgradnje platoa, uređivanja puteva oko pruge, zatim u smeštaju i konjskoj i volovskoj zaprezi. Na drugoj  strani, brigadisti, posebno studenti i srednjoškolci, mnogo su napora posvečivali prosvečivanju seoskog življa, posebno opismenjavanju  i na polju zdravstvenog vaspitanja. U vreme žetve omladina je porodicama bez radne snage pomagala u prikupljanju letine.
----
   Malo je sačuvanih dnevnika sa pruge Brčko-Banovići, mada je sigurno da su vođeni u svakoj brigadi, po dužnosti, ili su to „na svoju ruku“ radili brigadisti-literati. Kakva je njihova sudbina, teško je znati, tek jedan je, mada nepotpisan, dospeo u naše ruke.
   Očito je da je ovaj pisao gimnazist iz Šapca koji je radio u drugoj smeni. Evo najinteresantnijih redova iz tog dnevnika;

26.VI.1946.- Ceo nas je Šabac pratio na prugu. Bilo je mnogo suza radosnica, ali mnoge majke čiji su sinovi poginuli u ratu stajale su skamenjene u crnini i tihjo cvilele. Činilo mi se da su htele nešto posebno da nam kažu, a to nisu mogle..“
27.VI.1946.- Brčko. Desno se nazire most. Biće to jedina veza od Banovića kojom će da tutnje vozovi sa ugljem. Ovde čujemo da se naši zemljaci (Podrinjska brigada I smene) bore za zastavu najbolje brigade na pruzi.
Imamo dva sata odmora. Potom kupanje, pa šišanje.
Krećemo prema budućem logoru. Vođa puta nam pokazuje most koji jwe napravila omladina iz Like. Ushićenje, zavist, želja da se i mi dokažemo.
Tu negde radi Kosmetska brigada. Nailazimo na Slovence. Šalju nam pozdrav i mi im uzvraćamo. Približavamo se Majevici gdje je smještena većina brigada. Srečemo Čehoslovake. Oduševljenje je tako da ne mogu da ga opišem. „Da žie Jugoslovenska mladina“, kliču Česi.

Minerska priredba
Stižemo na cilj, u logor Prve dalmatinske brigade. „Starosedeoci“ nas divno dočekuju. Svi su kršni, kao od brega odvaljeni. A tek Dalmatinke, ni nalik na naše žgolje. Odjednom, vatreno krštenje, a priredili su nam ga njihovi mineri: Odjeknu: „Čuvaj“ a potom poče kanonada mina. Prebledeli smo, ukipili se, popadali, očekivali smo potoke krvi, kad ono smeh, malo razasutog kamenja i nikom ništa.
28.VI.1946.- Jutros je moja sestra u Šapcu sigurno otišla po moje svedočanstvo. Ni prošlogodišnje nisam uzeo jer sam bio u Boranji, a ni pre dve godine. Koliko me još ovakvih godina čeka? Sve dok traje obnova meni je mesto ovde, ovo je jedina naša mladost.
Tango na Strnjici
29.VI.1946.- Vračamo se sa posla. U logoru kod Kruševljana pesma. Štab nam dozvoljava da posle večere možemo na igranku kod njih. Stižemo, oglašava se Cana sa harmonikom. Divna noć, vatra, čavrljanje i tango. Trideset parova nogu kližu uz ritam strnjikom. Neki naši lepotani ašikuju sa Kruševljanima. A onda, na vrhuncu oduševljenje – Oj Kozaro!
1.VII.1946.- Danas je tužno jer odlaze Kruševljani. Uskoro stiže direktiva – selimo se na teren naše brigade iz prve smene. Verovatno čemo ih zameniti na postavljanju koloseka. Trka. Stižemo do naših. Grljenje i unutarnja sumnja da li čemo moči uspešno da ih zamenimo. Kao ukopani gledamo prugu sa šinama  i šliperima, pravu prugu.
3.VII.1946.- Devet je sati. Počeli su časovi čitalačkih grupa. . Svaka četa se deli na one koji su teorijski jači i one koji su teorijski slabiji. Jači prorađuju poreklo čoveka, a slabiji – sve za obnovu i izgradnju zemlje.
4.VII.1946.- Danas radimo u najtežoj smeni, od 9 do 15 časova. Užasna je vručina, a nismo se na vreme postarali za dovoljno vode. Kalimo se. Ruka se lepi za šinu, a treba ih što više postaviti. Nešto sve predosečam – svi su izgledi da budemo najbolja brigada.
5.VII.1946.- Glava mi je kao merica. Svi smo u groznici – vakcina je učinila svoje. Previjamo se i svakoj četi jedva da je po nekolicina ostala na nogama. Kroz san čujem kako Devečarski, Nestorović i Rosić žučno raspravljaju o marksizmu. Govore dosta pametnih stvari, ali ima, brate i lupetanja.
Kamion kolača
Uveče se jedva pridigoh. Pogledam, u šatoru, omladinci iz Bugarske. Pevaju naše pesme, vesele nas u bolesti. Uskoro šator postaje tesan. No, ako je šator tesan, nije tesno polje.
6.VII.1946.- Gradnja odmiče, smanjuje se rastojanje od Brčkog do Banovića. Rastajemo se sa zmajevcima iz prve smene. Meni posebno teško pada rastanak sa Žutim. Kaže mi: Doći ću ja i u treću smenu, samo da pokupim letinu kod kuće“..
9.VII.1946.- Ostvarila nam se želja da radimo noću. Tek što smo pristigli na radilište, kad počne strašna kiša. Prodire kroz kožu. Klizamo se bosi kroz gustu ilovaču. Tonemo do kolena u blato i povezujemo šine. No priroda je jača i moramo se vratiti u logor.
12.VII.1946.- Rešili smo da dobijemo zastavicu najbolje brigade. Kako i ne bi. Uhodali smo se izvanredno. Devojke nose šlipere. Po dve na jedan. Dari i Cici ni među muškarcima nema ravnih. Odakle samo crpu snagu. Ima junaka koji sami nose šliper, mada je to zabranjeno. Markan nam dobaci da ćemo uskoro dogurati 530 metara, a to je rekord. . Samo što ne popadasmo od iznenađenja. Zar mi „pikavci“ pa za šest časova 530 metara. E, ako je to rekord, onda ćemo ga i premašiti. Zapesmo i dogurasmo 560. Čak smo premašili i našu brigadu iz prve smene. Veselju i radosti nikad kraja.
13.VII.1946.- Na radu smo doznali da je došla omladinska delegacija iz Šapca sa kamionom kolača.
Za Vojvođansku, Nišku, Sremsku, i našu brigadu prikazan je film „Čkalov“.
17.VII.1946.-Danas se donosi odluka koje če brigade biti udarne. Sve brojke pokazuju da smo najbolji. Imamo takmace jedino u Karlovačkoj i Vojvođanskoj. Predveće okupljam četu i držimo sastanak. Postižemo najslabije rezultate u brigadi. Mnogo intelektualaca pa nikako da se dogovorimo šta če ko da uradi.
U nočnoj smo smeni neoprezni. Gojku je karbid-lampa gotovo deformisala lice, Brani je stradala ruka.
Neiskazano smo srečni – Završava stranicu dnevnika šabački omladinac....Grudi nam se šire, srce hoče da iskoči. Puštamo u saobračaj prugu Brčko-Bjela. Paradnim maršem stižemo pred masu naroda. Sa brda okolnih sišla je ta sirotinja koja je hrabro i mukotrpno podnela prošli zverski rat. Sišla je da vidi kako civilizacija ne mimoilazi ni njih. Siva, spečena lica, ljudi obučeni svečano, svečano koliko to prilike dozvoljavaju, a trenutak traži.



Bitka za tunele
   Najviše problema graditeljima pruge Brčko-Banovići zadali su tuneli. Već na samom početku skeptičniji stručnjaci su smatrali da to nije posao za omladinu i da će za to biti potreban veliki broj kvalifikovanih radnika-minera. Ali omladinci su dokazali suprotno.
   Ubrzo se pokazalo da mladi dobrovoljci brže i bolje rade. Tunel „Majevica“ dug preko 394 metra, probila je i sagradila minerska omladinska brigada za svega sto dvadeset dana. Nijedan omladinac pre početka rada ništa nije znao o minerskom poslu. Za nepun mesec dana oni su naučili da rukuju kompres-pištoljima. Staru minersku normu omladinci su tokom posla pomerali dva puta. Visok moral pokazali su mladi mineri kada je u poslednjem mesecu gradnje pruge kretanje slojeva zemlje uništili jedan usek. Trebali je izgraditi veštački tunel dug 190 metara. Tunel je završen rekordno – za 30 dana.
   Tim povodom Štab omladinskih brigada na gradnji omladinske prugeuputio je svim brigadama vanrednu odluku: „Klizeće mase zemlje bile su zatrpale usek kod Kiseljaka. Bila je dovedena u pitanje čast omladine Jugoslavije pošto je postojala bojazan da pruga neće biti završena u određenom roku. Danonočnim radovima na kojima je ispoljen najviši heroizam otklonjena je posljednja prepreka“
Posebnu zahvalnost štab je ovom prilikom odao brigadama;

-Drugoj grčkoj udarnoj „Elas“,
-35 minerskoj udarnoj brigadi,
-Trečoj čačanskoj udarnoj brigadi,
-Daruvarskoj brigadi,
-Brigadi posavskog kanala,
-Drugoj istarskoj brigadi,
-Drugoj somborskoj brigadi,
-Sedmoj tuzlčanskoj brigadi,
-Trećoj skopskoj brigadi
.


Veliko iskustvo
   Pruga nije bila samo radni heroizam naše omladine. U isto vreme ona je bila izvor novih socijalističkih saznanja, živo iskustvo. Graditelji su na trasi provodili po šest časova, a ostalo vreme je bilo ispunjeno raznolikom političkom i prosvetnom aktivnošču.

Evo nekih rezultata tog rada: Od 5.832 nepismena graditelja 5.112 je naučilo na pruzi da čita i piše. Održan je veliki broj kurseva za potrebe pruge i potrebe omladinske organizacije. Preko 4.000 omladinaca završilo je kurseve za pomočnike nadzornika, buldožeriste, stručne zidare, praktične tehničare, za rukovodioce omladinskih čitalačkih grupa i analfabetskih tečajeva.
Na pruzi je radilo oko 2.000 omldinaca iz 20 zemalja.

   U govoru uoči svečanog otvaranja pruge, drug Mihailo Švabić je rekao: „Našoj privredi ova akcija dala je prugu jeftiniju od svake druge koja je dosada sagrađena. Za narod i državu Omladinska pruga je sjajna potvrda svega onoga na osnovu čega je zasnovana naša bratska zajednica naroda. Zajednički rad doprineo je međusobnom povezivanju omladine i jačanja bratstva i jedinstva – kamena temeljca naše države.“

Krajem 1946. izračunato je da su mladi Jugoslavije u izgradnji zemlje dali preko 15 miliona radnih dana, od čega preko tri miliona za izgradnju pruge Brčko-Banovići.
   U novogodišnjem govoru 1. januara 1947. drug Tito se obratio mladima:
   „Omladino Jugoslavije! Svojim dobrovoljnim radom i upornom požrtvovanošću u izgradnji i obnovi ratom porušene zemlje ti si zauzela prvo mjesto i pronijela slavu mlade generacije naših naroda daleko van granica naše zemlje. Neka ova godina bude godina još masovnijeg, još večeg radnog poleta mlade generacije Jugoslavije, ne samo u izgradnji naše zemlje, već svugdje, i u školama i na univerzitetima, svugdje gdje radi i uči omladina! Školsko, stručno, fizičko i kulturno vaspitanje neka ti bude zadataka preostalo vrijeme posveti izgradnji zemlje!. Gradnja novih železničkih linija, novih puteva, novih fabrika i rudnika, novih zgrada. Čeka i tvoje učešče 1947. godine“.

Iz knjige „ORA – MLADOST NAŠE ZEMLJE“,  str. 32-39-40-49..

titanik @ 21:29 |Komentiraj | Komentari: 4 | Prikaži komentare