Druze Tito mi ti se kunemo
  • Godine su prosle pune muka.
  • Ginulo se za slobodu nijemo.
  • Ili s pjesmom umesto jauka,
  • Druze Tito mi ti se kunemo.
  • Veselje se siri na sve strane,
  • sad slobodno po zemlji idemo.
  • Al' velike pamticemo dane,
  • Druze Tito mi ti se kunemo.
  • Praznik s'lazi na ulice
  • u oblake da letimo smjelo.
  • Nase pjesme zli neka se plase.
  • Druze Tito mi ti se kunemo.
racunajte na nas
  • U ime svih nas iz pedeset i neke
  • Za zakletvu Titu ja spev'o sam stih
  • Ne spominjem proslost ni bitke daleke
  • Jer rodjen sam tek posle njih
  • Al zivot pred nama jos bitaka skriva
  • I preti nam preti ko duboki vir
  • Ja znam da nas ceka jos sto ofenziva
  • Jer moramo cuvati mir
  • Racunajte na nas
  • Sumnjaju neki da nosi nas pogresan tok
  • Jer slusamo ploce i sviramo rock
  • Al' negde u nama je bitaka plam
  • I kazem vam sta dobro znam
  • Racunajte na nas
  • U nama je sudbina buducih dana
  • I neki se mozda i plase za nju
  • Kroz vene nam tece krv partizana
  • Racunajte na nas
  • Racunajte na nas
Put u Kumrovec
  • Oživi misao, putevi bježe,
  • Zagorje pjeva: kaj,
  • i srce igra, pjesmu doseže:
  • je li to Gupčev kraj?
  • Sutla vijuga: modra tkanica,
  • zar je to Tahijev dvor?
  • Gle, preko šuma i oranica
  • zamak gleda odozgor.
  • Odmiče cesta, ljepota dana,
  • i jesen sva od svile
  • miriše njiva zaorana
  • i jata ptica krile.
  • "O lijepa naša..." slova sjaju,
  • s kamena stih nas zove,
  • himna se rodila u ovom kraju,
  • da, himna zemlje ove,
  • Jurimo, jurimo, Kumrovec, eno,
  • pred nama kao na dlanu;
  • mašemo rukom uzbuđeno,
  • a riječi ućute, stanu.
  • I onda tišina: ožive slike,
  • stranice pjevaju, zbore,
  • promiču tako dani i bitke
  • kroz naše krvave gore
  • I dok čitamo sa zida slova:
  • "Ovdje se rodio Tito";
  • golub slijeće sa starog krova
  • i kruži ponosito
  • Susjed je vajar iskles'o lik,i kruži ponosito
  • što nas sad gleda blago,
  • slobode naše to je spomenik
  • i sveg što nam je drago.
  • i sveg što nam je drago.
  • Uniđem pod krov, dodirnem rukom.
  • Uniđem kolijevka leži mala,.
  • priprosta zipka s drvenim lukom
  • Maršala odnjihala!
  • I na ognjištu vatra se žari
  • ko simbol misli žive,
  • pucketa tiho i ko da zari
  • juriše i ofanzive.
  • O gori vatro, vječno, žarko
  • kao misao Tita,
  • i svijetli toplo ko sunce jarko
  • i budi uzorita
  • U tvome sjaju nek se rode
  • i nove naše snage,
  • i nek nas i dalje cilju vode
  • i zastave crvene, drage!
bolna lezi omladinka Mara
Nema zapisa.
Izvori informacija
Nema zapisa.
Informacije
  • Za pisanje bloga kao informacije uglavnom koristim objavljene tekstove sa neta ili iz knjiga sa tematikom iz perioda stvaranja JUGOSLAVIJE , Neki tekstovi su obradjeni a neki objavljeni originalno
Blog
utorak, kolovoz 5, 2008
NEPREKIDNO i veliko umiranje, uz sve ostale nepovoljne okolnosti, teško je delovalo na jevrejske zatočenike logora na Sajmištu. Najteže im je, ipak, padala neizvesnost. Sa početkom proleća 1942. godine neizvesnost je zamenilo olakšanje, jer je počeo transport u drugi logor, kako su im saopštili iznenađujuće ljubazni Nemci. Tada je, u stvari, otpočelo konačno i potpuno uništenje Jevreja zatočenih u Jevrejskom logoru Zemun na Beogradskom sajmištu. Odluka o ubijanju svih preostalih Jevreja u okupiranoj Srbiji doneta je u vrhu Glavne uprave za bezbednost Rajha (RSHA) u Berlinu u prvoj polovini marta 1942. godine.
Ona je bila zasnovana na proceni vojnookupacionih vlasti u Srbiji, pre svega generala Badera, o skorom obnavljanju borbi sa ustanicima, zbog čega treba da se što pre oslobodi mesto za interniranje i dalje otpremanje zarobljenih ustanika, radi korišćenja njihove radne snage u Rajhu ili u okupiranim zemljama.

POSEBAN ZADATAK
UBRZO po donošenju odluke, šef IV odeljenja (Gestapoa) u RSHA SS general Hajnrih Miler, uputio je zapovedniku Policije bezbednosgi i Službe bezbednosti u Srbiji Emanuelu Šeferu telegram o sprovođenju "jevrejske operacije u Srbiji". Obavestio ga je da je u Beograd upućena jedna posebna komanda, koju čine dva SS podoficira: Gec i Majer. Oni će voziti jedan specijalni kamion marke "zaurer", a po dolasku izložiće mu svoj "poseban zadatak". Posebna komanda iz Berlina, najverovatnije, sredinom marta 1942. godine, već je bila u Beogradu. Dva SS podoficira izložila su E. Šeferu svoj zadatak: ubijanje u gasnom kamionu Jevreja iz Jevrejskog logora Zemun, kao i svih drugih preostalih Jevreja u Srbiji. Šefer ih je uputio na rukovodioca Gestapoa Zatlera, koji je, od tada neposredno rukovodio operacijom.
Izvršenje svog zadatka posebna komanda otpočela je uništenjem Jevreja, koji su se nalazili izvan logora na Sajmištu. To su bili lekari i drugo medicinsko osoblje Bolnice jevrejske zajednice u Beogradu (u ulici Visokog Stevana na Dorćolu), članovi njihovih porodica, kao i bolesnici dovedeni uglavnom iz logora na Sajmištu.
     
POČIŠĆENA JATAGAN-MALA
UPOREDO sa Jevrejima, od 8 decembra 1941. godine u Jevrejskom logoru Zemun počelo je i interniranje romskih žena i dece, njih oko 600, uglavnom porodica Roma streljanih tokom jeseni 1941. godine. Najviše ih je bilo iz Beograda (iz romskog naselja Jatagan-male), Mirijeva, Žarkova, Resnika, Višnjice i Meljaka. Zajedno sa njima internirani su i Romi-čergari i izvestan broj banatskih Roma.
Uslovi života Roma u logoru na Sajmištu, po opštoj oceni, bili su još teži nego kod zatočenih Jevreja. Oni su bili smešteni u drugom paviljonu, koji je bio opremljen kao i ostali paviljoni u logoru. U drvenim "boksovima" bilo je nešto slame, koja je brzo istrulila i napunila se vašima.
Teški uslovi života doveli su do velike smrtnosti zatočenih Roma. Najviše se umiralo od iscrpljenosti zbog gladi i bolesti, bilo je i slučajeva smrzavanja, naročito na gornjim ležajevima, a neki su umrli i od posledica torture. Od 600 zatočenih Roma najmanje 56 (skoro 10 odsto) umrlo je u logoru. Od januara do početka aprila 1942. godine, Romi su postepeno puštani iz logora na osnovu molbi upućenih Komandi logora.
titanik @ 22:10 |Komentiraj | Komentari: 0