Druze Tito mi ti se kunemo
  • Godine su prosle pune muka.
  • Ginulo se za slobodu nijemo.
  • Ili s pjesmom umesto jauka,
  • Druze Tito mi ti se kunemo.
  • Veselje se siri na sve strane,
  • sad slobodno po zemlji idemo.
  • Al' velike pamticemo dane,
  • Druze Tito mi ti se kunemo.
  • Praznik s'lazi na ulice
  • u oblake da letimo smjelo.
  • Nase pjesme zli neka se plase.
  • Druze Tito mi ti se kunemo.
racunajte na nas
  • U ime svih nas iz pedeset i neke
  • Za zakletvu Titu ja spev'o sam stih
  • Ne spominjem proslost ni bitke daleke
  • Jer rodjen sam tek posle njih
  • Al zivot pred nama jos bitaka skriva
  • I preti nam preti ko duboki vir
  • Ja znam da nas ceka jos sto ofenziva
  • Jer moramo cuvati mir
  • Racunajte na nas
  • Sumnjaju neki da nosi nas pogresan tok
  • Jer slusamo ploce i sviramo rock
  • Al' negde u nama je bitaka plam
  • I kazem vam sta dobro znam
  • Racunajte na nas
  • U nama je sudbina buducih dana
  • I neki se mozda i plase za nju
  • Kroz vene nam tece krv partizana
  • Racunajte na nas
  • Racunajte na nas
Put u Kumrovec
  • Oživi misao, putevi bježe,
  • Zagorje pjeva: kaj,
  • i srce igra, pjesmu doseže:
  • je li to Gupčev kraj?
  • Sutla vijuga: modra tkanica,
  • zar je to Tahijev dvor?
  • Gle, preko šuma i oranica
  • zamak gleda odozgor.
  • Odmiče cesta, ljepota dana,
  • i jesen sva od svile
  • miriše njiva zaorana
  • i jata ptica krile.
  • "O lijepa naša..." slova sjaju,
  • s kamena stih nas zove,
  • himna se rodila u ovom kraju,
  • da, himna zemlje ove,
  • Jurimo, jurimo, Kumrovec, eno,
  • pred nama kao na dlanu;
  • mašemo rukom uzbuđeno,
  • a riječi ućute, stanu.
  • I onda tišina: ožive slike,
  • stranice pjevaju, zbore,
  • promiču tako dani i bitke
  • kroz naše krvave gore
  • I dok čitamo sa zida slova:
  • "Ovdje se rodio Tito";
  • golub slijeće sa starog krova
  • i kruži ponosito
  • Susjed je vajar iskles'o lik,i kruži ponosito
  • što nas sad gleda blago,
  • slobode naše to je spomenik
  • i sveg što nam je drago.
  • i sveg što nam je drago.
  • Uniđem pod krov, dodirnem rukom.
  • Uniđem kolijevka leži mala,.
  • priprosta zipka s drvenim lukom
  • Maršala odnjihala!
  • I na ognjištu vatra se žari
  • ko simbol misli žive,
  • pucketa tiho i ko da zari
  • juriše i ofanzive.
  • O gori vatro, vječno, žarko
  • kao misao Tita,
  • i svijetli toplo ko sunce jarko
  • i budi uzorita
  • U tvome sjaju nek se rode
  • i nove naše snage,
  • i nek nas i dalje cilju vode
  • i zastave crvene, drage!
bolna lezi omladinka Mara
Nema zapisa.
Izvori informacija
Nema zapisa.
Informacije
  • Za pisanje bloga kao informacije uglavnom koristim objavljene tekstove sa neta ili iz knjiga sa tematikom iz perioda stvaranja JUGOSLAVIJE , Neki tekstovi su obradjeni a neki objavljeni originalno
Blog
četvrtak, kolovoz 21, 2008
Komandant logora Sajmište Herbert Andorfer osuđen na dve i po godine zatvora, a drugi komandant, Edgar Enge, proglašen nevinim
Staro pravno načelo da niko nije kriv dok se to ne dokaže važi i u slučaju Petera Egnera, osumnjičenog u SAD za saučesništvo u ubistvu više od 17.000 Srba, Jevreja, Roma i političkih protivnika nacizma tokom Drugog svetskog rata, u logoru Sajmište i na stratišu u Jajincima. Egner poriče učešće u masovnom zločinu, ne kaje se i ne oseća se krivim, mada priznaje da je nacističkim vojnim formacijama pristupio dobrovoljno i da je u Beogradu od 1941. do 1943. radio za policiju Trećeg rajha. Tvrdi da nije znao da to znači pripadnost Gestapou.
Sada je po beogradskim i srpskim arhivima u toku neka vrsta udarničke radne akcije, traga se za dokazima koji bi se mogli upotrebiti u procesu protiv Egnera, budući da je Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije saopštilo da će tražiti njegovo izručenje iz SAD kako bi mu bilo suđeno u Beogradu.  
U celoj toj stvari neće škoditi oprez i podsećanje na ranije sudske farse sa Andrijom Artukovićem i Dinkom Šakićem, na procesima u Zagrebu 1986. i 1998. godine. Obojica su oslobođeni optužbi za genocid počinjen u ustaškoj NDH, Hitlerovoj satelitskoj tvorevini, i osuđeni su zbog pojedinačnih zločina.
Ostarelim Artukoviću i Šakiću, koji je nedavno umro, presude su omogućile da poslednje godine života provedu pod lekarskom i svakom drugom brigom, tako da im nije falilo "ni i od tice mleka".
Hoće li tako "loše" proći i Peter Egner, vitalni 86-godišnjak, nacista koji se skrasio u SAD od 1960. godine, ukoliko na nekakvom pretpostavljenom procesu u Srbiji bude osuđen?
Pukovnik SS nemačke okupacione policije Emanuel Šefer, rukovodilac gestapovske akcije za genocidno uništavanje Srba, Jevreja i Roma, kao i protivnika Trećeg rajha u okupiranoj Srbiji, o čijim zločinima postoji brdo dokaza, na suđenju organizovanom u Nemačkoj, u Kelnu, bio je osuđen na šest i po godina zatvora. Uprkos tome što je Jugoslavija dostavila dokaze o njegovoj direktnoj odgovornosti za usmrćivanje 6.280 žena i dece Jevreja koji su iz logora Sajmište prebacivani pokretnim gasnim komorama na stratište u Jajincima. Upravo je Šefer 8. juna 1942. godine obavestio svoju centralu da u Srbiji više ne postoji "jevrejsko pitanje".
Jugoslavija je stavila Šefera na listu ratnih zločinaca, ali je on izbegao ovdašnjoj pravdi, našavši je pred sudom u Kelnu.
Ipak je u Beogradu suđeno njegovom šefu, SS generalu Augustu Majsneru, najvišem nemačkom funkcioneru SS-a i ukupnog nacističkog obaveštajno-bezbednosnog kompleksa (Gestapo, SD, policija poretka) u okupiranoj Srbiji.
"Svaki mrtav Srbin dobitak je za Rajh", tvrdio je Majsner koji nije mogao da spava ,,doklegod još ima živih Srba između 18. i 60. godine".
Okoreli nacista, istinski krvolok, Majsner je smenjen sa zločinačke funkcije u Beogradu tek u aprilu 1944, a pred vojnom istragom u Beogradu našao se posle dve godine. Osuđen je na smrt 22. decembra 1946. godine, za razliku od svog potčinjenog, odbeglog pukovnika Šefera.
Na listi najtežih nacističkih zločinaca u okupiranoj Srbiji stoje imena dvojice komandanata logora Sajmište, SS potporučnika Herberta Andorfera i SS podoficira, potom SS potporučnika Edgara Engea. Prvi je bio komandant logora Sajmište, a drugi njegov pomoćnik.
Andorfer je kao neposredni organizator, svakog dana, osim nedeljom, lično pratio pokretnu gasnu komoru od Sajmišta do stratišta Jajinci, pošto bi nesrećnim žrtvama, jevrejskim majkama s njihovom decom, prethodno govorio da će otputovati u Rumuniju ili u Poljsku, gde ih čeka bolji život. Čak im je štampao i letke o znatno lakšim uslovima života u tim tobožnjim sabirištima za Jevreje, da bi potom nadgledao utrpavanje leševa nejači i njihovih majki u jajinačke grobnice.
U pokretnoj dešegupki je uz Andorfera često bio i njegov zamenik Enge, koji je povremeno zamenjivao šefa i nadzirao tok egzekucije. U jednom dokumentu iz 1943. Engea je neki gestapovac (kontrolor "Augusta") identifikovao kao "Dželata" koji je ,,izvršio najveći deo streljanja u Jajincima".
Nacistički zločinac Andorfer, komandant logora Sajmište, stigao je pred austrijski sud 1967. godine, pod optužbom za saučesništvo u ubijanju Jevreja u tom logoru. Branio se tvrdeći da je saosećao sa žrtvama, da su ubice izdavale naređenja za pisaćim stolom, da on nije konstruisao pokretnu gasnu komoru, niti je lično puštao otrovni gas koji je usmrtio 6.280 ljudi. Osuđen je na dve i po godine zatvora, a umro je pre nekoliko meseci.
Njegov zamenik, Edgard Enge, izveden je pred sud u Štutgartu u junu 1968. godine, 23 godine po okončanju Drugog svetskog rata. Uprkos svim iznetim dokazima, uključujući izjave neposrednih svedoka njegovih zločina, "Dželat" je proglašen nevinim.
titanik @ 16:45 |Komentiraj | Komentari: 0