Druze Tito mi ti se kunemo
  • Godine su prosle pune muka.
  • Ginulo se za slobodu nijemo.
  • Ili s pjesmom umesto jauka,
  • Druze Tito mi ti se kunemo.
  • Veselje se siri na sve strane,
  • sad slobodno po zemlji idemo.
  • Al' velike pamticemo dane,
  • Druze Tito mi ti se kunemo.
  • Praznik s'lazi na ulice
  • u oblake da letimo smjelo.
  • Nase pjesme zli neka se plase.
  • Druze Tito mi ti se kunemo.
racunajte na nas
  • U ime svih nas iz pedeset i neke
  • Za zakletvu Titu ja spev'o sam stih
  • Ne spominjem proslost ni bitke daleke
  • Jer rodjen sam tek posle njih
  • Al zivot pred nama jos bitaka skriva
  • I preti nam preti ko duboki vir
  • Ja znam da nas ceka jos sto ofenziva
  • Jer moramo cuvati mir
  • Racunajte na nas
  • Sumnjaju neki da nosi nas pogresan tok
  • Jer slusamo ploce i sviramo rock
  • Al' negde u nama je bitaka plam
  • I kazem vam sta dobro znam
  • Racunajte na nas
  • U nama je sudbina buducih dana
  • I neki se mozda i plase za nju
  • Kroz vene nam tece krv partizana
  • Racunajte na nas
  • Racunajte na nas
Put u Kumrovec
  • Oživi misao, putevi bježe,
  • Zagorje pjeva: kaj,
  • i srce igra, pjesmu doseže:
  • je li to Gupčev kraj?
  • Sutla vijuga: modra tkanica,
  • zar je to Tahijev dvor?
  • Gle, preko šuma i oranica
  • zamak gleda odozgor.
  • Odmiče cesta, ljepota dana,
  • i jesen sva od svile
  • miriše njiva zaorana
  • i jata ptica krile.
  • "O lijepa naša..." slova sjaju,
  • s kamena stih nas zove,
  • himna se rodila u ovom kraju,
  • da, himna zemlje ove,
  • Jurimo, jurimo, Kumrovec, eno,
  • pred nama kao na dlanu;
  • mašemo rukom uzbuđeno,
  • a riječi ućute, stanu.
  • I onda tišina: ožive slike,
  • stranice pjevaju, zbore,
  • promiču tako dani i bitke
  • kroz naše krvave gore
  • I dok čitamo sa zida slova:
  • "Ovdje se rodio Tito";
  • golub slijeće sa starog krova
  • i kruži ponosito
  • Susjed je vajar iskles'o lik,i kruži ponosito
  • što nas sad gleda blago,
  • slobode naše to je spomenik
  • i sveg što nam je drago.
  • i sveg što nam je drago.
  • Uniđem pod krov, dodirnem rukom.
  • Uniđem kolijevka leži mala,.
  • priprosta zipka s drvenim lukom
  • Maršala odnjihala!
  • I na ognjištu vatra se žari
  • ko simbol misli žive,
  • pucketa tiho i ko da zari
  • juriše i ofanzive.
  • O gori vatro, vječno, žarko
  • kao misao Tita,
  • i svijetli toplo ko sunce jarko
  • i budi uzorita
  • U tvome sjaju nek se rode
  • i nove naše snage,
  • i nek nas i dalje cilju vode
  • i zastave crvene, drage!
bolna lezi omladinka Mara
Nema zapisa.
Izvori informacija
Nema zapisa.
Informacije
  • Za pisanje bloga kao informacije uglavnom koristim objavljene tekstove sa neta ili iz knjiga sa tematikom iz perioda stvaranja JUGOSLAVIJE , Neki tekstovi su obradjeni a neki objavljeni originalno
Blog
srijeda, travanj 7, 2010



IVANKA MUAČEVIĆ-NIKOLIŠ (1911-1942), apslovent medicine, učesnik Narodnooslobodilačke borbe i supruga dr Gojka Nikoliša.

Rođena je 11. maja 1911. godine u Vukovaru. Školovanje je započela u Karlovcu, a završila u Osijeku, 1929. godine. U Pragu je studirala slavistiku, i tamo se uključila u revolucionarni studentski pokret.

Decembra 1930. godine, za vreme semestralnog raspusta, došla je iz Praga u Jugoslaviju sa velikom količinom ilegalnog partijskog materijala, koji je otkriven u Osijeku. Tada je uhapšena. Bila je u istražnom zatvoru do 24. februara 1931. godine i zatim izvedena pred Sud za zaštitu države u Beogradu i osuđena na 6 meseci zatvora, a uslovno na 3 godine.

Posle izlaska iz zatvora nastavila je studije u Beogradu, a ubrzo zatim je prešla u Ljubljanu i tamo radila u Univerzitetskom komitetu. Ponovo je uhapšena aprila 1932. godine zbod ilegalnog partijskog materijala nađenog u njenom stanu. Tada je, zbog dela u povratku, osuđena na dve godine robije i pet godina gubljenja časnih prava, a morala je i da izdrži ostatak kazne po presudi iz 1931. godine. Kaznu je izdržavala u Požarevačkom kaznenom zavodu.

Posle izlaska iz zatvora, 1935. godine, upisala se na Medicinski fakultet u Zagrebu i tamo nastavila partijski rad. Kada je izbio rat, juna 1941. godine došla je u Beograd i uključila se u partijsku organizaciju na Medicinskom fakultetu. Bila je predavač na kursevima prve pomoći. Osim toga obavljala je i dužnost kurira između Beograda i slobodne teritorije. Na toj dužnosti je uhapšena, od strane Gestapoa, krajem oktobra 1941. godine u Kragujevcu. Pošto je bila pred porođajem, privedena je u zatvorsko odeljenje Vojne bolnice u Beogradu.

Mesni komitet KPJ za Beograd dobio je zadatak da Ivanku spase iz zatvora. Pošto napad na zatvoreničko odeljenje nebi uspeo, zbog jake straže, partijska organizacija u bolnici je dobila zadatak da Ivanku prebaci na ginekološko odeljenje. Lekari Olga Popović-Dedijer, Toša Borocki i Anđelko Anđelković uspeli su da pridobiju glavnog lekara ginekologa, koji je pregledao Ivanku i izjavio da će porođaj biti težak i da bi ga trebalo izvršiti na ginekološkom odeljenju. Nemci su na ovo pristali i Ivanka je prebačena na ginekološko odeljenje na kom se porodila 24. januara 1942. godine.

Sutradan po Ivankinom porođaju, bio je dan posete bolesnicima i to je bio zgodan momenat da se izvede akcija. Dvojica partizana, naoružana revolverima, ušla su na odeljenje kao posetioci. Razoružali su žandarma i zaključali ga, a zatim pokidali telefonske veze i izveli Ivanku zajedno sa detetom. Dete je predato na čuvanje Tonki Sikimić, koja je u to vreme imala bebu, a Ivanka je posle oporavka po partijskom zadatku otišla u Zagreb.

Ivanka je u Zagrebu otkrivena i 14. jula 1942. godine uhapšena zajedno sa dr. Milom Boškovićem, narodnim herojem, dok su šetali gradom. Ubijena je u ustaškom zatvoru u leto 1942. godine.

Ivanka je bila prva supruga dr. Gojka Nikoliša (1911-1995), učesnika španskog građanskog rata i narodnog heroja Jugoslavije. Njihova ćerka, uspela je da preživi rat i bila je docent biologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu.

Jedna ulica u beogradskom naselju Jajinci nosi njeno ime. Akcija njenog spasavanja iz bolnice, januara 1942. godine, poslužila je kao inspiracija za jednu epizodu tv serije "Otpisani", reditelja Ace Đorđeviće iz 1974. godine.
titanik @ 22:08 |Komentiraj | Komentari: 1 | Prikaži komentare