Druze Tito mi ti se kunemo
  • Godine su prosle pune muka.
  • Ginulo se za slobodu nijemo.
  • Ili s pjesmom umesto jauka,
  • Druze Tito mi ti se kunemo.
  • Veselje se siri na sve strane,
  • sad slobodno po zemlji idemo.
  • Al' velike pamticemo dane,
  • Druze Tito mi ti se kunemo.
  • Praznik s'lazi na ulice
  • u oblake da letimo smjelo.
  • Nase pjesme zli neka se plase.
  • Druze Tito mi ti se kunemo.
racunajte na nas
  • U ime svih nas iz pedeset i neke
  • Za zakletvu Titu ja spev'o sam stih
  • Ne spominjem proslost ni bitke daleke
  • Jer rodjen sam tek posle njih
  • Al zivot pred nama jos bitaka skriva
  • I preti nam preti ko duboki vir
  • Ja znam da nas ceka jos sto ofenziva
  • Jer moramo cuvati mir
  • Racunajte na nas
  • Sumnjaju neki da nosi nas pogresan tok
  • Jer slusamo ploce i sviramo rock
  • Al' negde u nama je bitaka plam
  • I kazem vam sta dobro znam
  • Racunajte na nas
  • U nama je sudbina buducih dana
  • I neki se mozda i plase za nju
  • Kroz vene nam tece krv partizana
  • Racunajte na nas
  • Racunajte na nas
Put u Kumrovec
  • Oživi misao, putevi bježe,
  • Zagorje pjeva: kaj,
  • i srce igra, pjesmu doseže:
  • je li to Gupčev kraj?
  • Sutla vijuga: modra tkanica,
  • zar je to Tahijev dvor?
  • Gle, preko šuma i oranica
  • zamak gleda odozgor.
  • Odmiče cesta, ljepota dana,
  • i jesen sva od svile
  • miriše njiva zaorana
  • i jata ptica krile.
  • "O lijepa naša..." slova sjaju,
  • s kamena stih nas zove,
  • himna se rodila u ovom kraju,
  • da, himna zemlje ove,
  • Jurimo, jurimo, Kumrovec, eno,
  • pred nama kao na dlanu;
  • mašemo rukom uzbuđeno,
  • a riječi ućute, stanu.
  • I onda tišina: ožive slike,
  • stranice pjevaju, zbore,
  • promiču tako dani i bitke
  • kroz naše krvave gore
  • I dok čitamo sa zida slova:
  • "Ovdje se rodio Tito";
  • golub slijeće sa starog krova
  • i kruži ponosito
  • Susjed je vajar iskles'o lik,i kruži ponosito
  • što nas sad gleda blago,
  • slobode naše to je spomenik
  • i sveg što nam je drago.
  • i sveg što nam je drago.
  • Uniđem pod krov, dodirnem rukom.
  • Uniđem kolijevka leži mala,.
  • priprosta zipka s drvenim lukom
  • Maršala odnjihala!
  • I na ognjištu vatra se žari
  • ko simbol misli žive,
  • pucketa tiho i ko da zari
  • juriše i ofanzive.
  • O gori vatro, vječno, žarko
  • kao misao Tita,
  • i svijetli toplo ko sunce jarko
  • i budi uzorita
  • U tvome sjaju nek se rode
  • i nove naše snage,
  • i nek nas i dalje cilju vode
  • i zastave crvene, drage!
bolna lezi omladinka Mara
Nema zapisa.
Izvori informacija
Nema zapisa.
Informacije
  • Za pisanje bloga kao informacije uglavnom koristim objavljene tekstove sa neta ili iz knjiga sa tematikom iz perioda stvaranja JUGOSLAVIJE , Neki tekstovi su obradjeni a neki objavljeni originalno
Blog
subota, kolovoz 23, 2008
VEĆ krajem aprila 1942. godine u okviru samog Jevrejskog logora Zemun počelo je formiranje uprave novog logora. Nemcima se žurilo da što pre formiraju novi logor, tako da je komanda Prihvatnog logora Zemun počela da radi još u jeku ubrzanog ubijanja jevrejskih zatočenika, preuzimajući poslove komande Jevrejskog logora Zemun.
Naziv novog logora na Beogradskom sajmištu bio je Anhaltelager Semlin (Prihvatni logor Zemun). U nemačkoj službenoj prepisci korišćeni su i drugi nazivi (Sabirni logor Zemun, Koncentracioni logor Zemun), koji, iako formalno nisu tačni, ipak, pobliže govore o nameni logora i odlikama režima u njemu. Logorom je upravljala nemačka komanda logora koja je, kao i do tada, bila organizovana kao posebna komanda nadleštva zapovednika Policije bezbednosti i Službe bezbednosti E. Šefera. Preko njega, komanda logora bila je podređena rukovodiocu svih policijskih službi u okupiranoj Srbiji, višem vođi SS-a i policije SS-generalu Augustu Majsneru. Komanda logora direktno je bila podređena Gestapou sa SS-majorom B. Zatlerom na čelu. Posredno, preko Majsnera i Šefera, komanda logora bila je odgovorna i komandujućem generalu i komandantu u Srbiji generalu Paulu Baderu.
Osnovni zadatak komande logora bio je organizovanje logora, njegovo obezbeđenje i snabdevanje, prihvatanje i slanje zatočenika na prisilni rad. Gotovo sva ostala pitanja logorskog života i položaja zatočenika zavisila su od komandanta logora i njegovog shvatanja poverene dužnosti. To je bio putokaz pripadnicima komande logora i svima ostalima kojima su zatočenici bili potčinjeni. Komandant je imao veoma široka ovlašćenja, tako da je u najvećoj meri od njega zavisilo da li će, ionako teški uslovi života u logoru i ostati neizdrživi, kao i da li će zatočenici određeni za upućivanje na prisilni rad uopšte otići iz logora ili će u njemu izgubiti život ne samo od gladi i bolesti, nego i od mučenja.
Prvi komandant Prihvatnog logora Zemun bio je SS-kapetan Forster. Od oficira SS-a na mestu komandanta logora očekivalo se da bez mnogo obzira vrši svoju dužnost. Ali, između surovosti i užasnog mrcvarenja i ubijanja mase polugolih, izgladnelih zatočenika, postoji razlika koja se meri životima stotina i hiljada ljudi, od kojih mnogima nije bilo jasno zašto se tu nalaze. Sve vreme dok je bio na dužnosti komandanta logora, Forster je direktno učestvovao u zlostavljanju zatočenika, a ponekad ih je i sam ubijao pištoljem. Početkom novembra 1942. zamenio ga je SS-kapetan Majneke. U relativno kratkom periodu njegovog komandovanja logor na Sajmištu u mnogo većoj meri bio je prihvatni logor, nego što je, kao do tada (a posle odlaska Majnekea februara 1943. godine), imao neke odlike koncentracionog logora.

Kolektivna krivica
Osim komandanta, u logorskoj upravi bila je i nekolicina drugih pripadnika nemačke policije koji su mu neposredno bili potčinjeni. Ako je komandant logora bio ubica, kakav je bio Forster, zločin se multiplikovao, jer su njemu potčinjeni SS-podoficiri i sami učestvujući u mučenju, pod sobom imali mnogobrojne "logorske policajce", regrutovane iz redova samih zatočenika. Oni su da bi sačuvali svoj život ubijali dojučerašnje drugove, sledeći naređenja i primer svojih nemačkih gospodara.
Komanda logora bila je zadužena za prihvatanje i otpremanje zatočenika, za unutrašnje obezbeđenje, organizovanje snabdevanja i života u logoru. Međutim, većinu ovih poslova. Nemci nisu sami obavljali nego su ih, u manjoj ili većoj meri, prepustili odabranim zatočenicima koji su radili pod neposrednom kontrolom logorske komande. Tako je, kao i u nemačkim koncentracionim logorima, i u logoru na Beogradskom sajmištu unutrašnja organizacija počivala na načelima "samouprave" (Selbstvernjaltung).
Mesto "starešine logora" uvek je zauzimao zatočenik od posebnog poverenja komande logora. To poverenje moralo je da se zasluži i svakodnevno dokazuje, a gubitak poverenja mogao je da znači i gubitak života. Njemu su bili podređeni svi ostali zatočenici. Brinuo je o disciplini u logoru, raspoređivao je na rad, određivao predvodnike radnih grupa, komandire četa i logorske policajce, mada su njih birali ili određivali sami Nemci. Starešina logora bio je odgovoran za zatočenike pred komandom logora. Od njega se očekivalo da bude što oštriji što je svakodnevnom torturom zatočenika morao da dokazuje. Isti odnos bio je i izmeću starešine logora i njegovih potčinjenih. On je komandovao i "stalnim osobljem", grupom zatočenika koji su radili u radionicama i u drugim logorskim službama.
titanik @ 15:35 |Komentiraj | Komentari: 1 | Prikaži komentare