Druze Tito mi ti se kunemo
  • Godine su prosle pune muka.
  • Ginulo se za slobodu nijemo.
  • Ili s pjesmom umesto jauka,
  • Druze Tito mi ti se kunemo.
  • Veselje se siri na sve strane,
  • sad slobodno po zemlji idemo.
  • Al' velike pamticemo dane,
  • Druze Tito mi ti se kunemo.
  • Praznik s'lazi na ulice
  • u oblake da letimo smjelo.
  • Nase pjesme zli neka se plase.
  • Druze Tito mi ti se kunemo.
racunajte na nas
  • U ime svih nas iz pedeset i neke
  • Za zakletvu Titu ja spev'o sam stih
  • Ne spominjem proslost ni bitke daleke
  • Jer rodjen sam tek posle njih
  • Al zivot pred nama jos bitaka skriva
  • I preti nam preti ko duboki vir
  • Ja znam da nas ceka jos sto ofenziva
  • Jer moramo cuvati mir
  • Racunajte na nas
  • Sumnjaju neki da nosi nas pogresan tok
  • Jer slusamo ploce i sviramo rock
  • Al' negde u nama je bitaka plam
  • I kazem vam sta dobro znam
  • Racunajte na nas
  • U nama je sudbina buducih dana
  • I neki se mozda i plase za nju
  • Kroz vene nam tece krv partizana
  • Racunajte na nas
  • Racunajte na nas
Put u Kumrovec
  • Oživi misao, putevi bježe,
  • Zagorje pjeva: kaj,
  • i srce igra, pjesmu doseže:
  • je li to Gupčev kraj?
  • Sutla vijuga: modra tkanica,
  • zar je to Tahijev dvor?
  • Gle, preko šuma i oranica
  • zamak gleda odozgor.
  • Odmiče cesta, ljepota dana,
  • i jesen sva od svile
  • miriše njiva zaorana
  • i jata ptica krile.
  • "O lijepa naša..." slova sjaju,
  • s kamena stih nas zove,
  • himna se rodila u ovom kraju,
  • da, himna zemlje ove,
  • Jurimo, jurimo, Kumrovec, eno,
  • pred nama kao na dlanu;
  • mašemo rukom uzbuđeno,
  • a riječi ućute, stanu.
  • I onda tišina: ožive slike,
  • stranice pjevaju, zbore,
  • promiču tako dani i bitke
  • kroz naše krvave gore
  • I dok čitamo sa zida slova:
  • "Ovdje se rodio Tito";
  • golub slijeće sa starog krova
  • i kruži ponosito
  • Susjed je vajar iskles'o lik,i kruži ponosito
  • što nas sad gleda blago,
  • slobode naše to je spomenik
  • i sveg što nam je drago.
  • i sveg što nam je drago.
  • Uniđem pod krov, dodirnem rukom.
  • Uniđem kolijevka leži mala,.
  • priprosta zipka s drvenim lukom
  • Maršala odnjihala!
  • I na ognjištu vatra se žari
  • ko simbol misli žive,
  • pucketa tiho i ko da zari
  • juriše i ofanzive.
  • O gori vatro, vječno, žarko
  • kao misao Tita,
  • i svijetli toplo ko sunce jarko
  • i budi uzorita
  • U tvome sjaju nek se rode
  • i nove naše snage,
  • i nek nas i dalje cilju vode
  • i zastave crvene, drage!
bolna lezi omladinka Mara
Nema zapisa.
Izvori informacija
Nema zapisa.
Informacije
  • Za pisanje bloga kao informacije uglavnom koristim objavljene tekstove sa neta ili iz knjiga sa tematikom iz perioda stvaranja JUGOSLAVIJE , Neki tekstovi su obradjeni a neki objavljeni originalno
Blog
ponedjeljak, ožujak 10, 2008

Rođen  je  1900.  godine  u  Lipniku  kod  Gacka,  Bosna  i Hercegovina. Do rata se bavio zemljoradnjom. Kada su, 7. juna  1941.  ustaše  krenule  u  selo Lipnik da tamo nastave  pokolj srpskog stanovništva, seljaci su ih, pod komandom  Košte  Bjelogrlića,  i  uz  pomoć  seljaka  iz  okolnih  sela,  odbili,  a  zatim  zauzeli  oružničku  kasarnu  u  Jaseniku.
Dvadeset šestog juna održan je zbor ustanika u Dramešini, na  kome  je  odlučeno  da  se,  prilikom  napada  na  ustaško  uporište,  ne  dozvoli  pljačkanje  i  ubijanje  nevinog  i
neboračkog  muslimanskog  stanovništva.  U  Lipničkoj  ustaničkoj grupi, Kosta Bjelogrlić se energično zalagao za  poštovanje  ovih  zaključaka  i  davao  otpor  njihovom  kršenju.  To  mu  je  vrlo  brzo  donijelo,  pored  vojničkog,  i politički  ugled.  Njegovo  dosljedno  provođenje  programa narodnooslobodilačke  borbe  doprinijelo  je  stvaranju partizanskih uporišta u selima gatačkog sreza.
Drugog novembra 1941. godine, na zboru ustanika u selu Ulinju, formiran je štab Gatačkog partizanskog  bataljona,  u  čijem  je  sastavu  bilo  Šest  partizanskih  četa.  Za  komandanta bataljona izabran je Kosta.
U  talijansko  ­  četničkoj  ofanzivi,  maja  1942.  godine,  neprijatelj  je  napao  sela  Lipnik  i  Samobor, u namjeri da se probije preko Golije prema Nikšiću, U borbi koja je trajala cijelog 
dana,  Košta  Bjelogrlić  je  sa  svojim  bataljonom  uspio  da  potisne  Talijane  i  da  ih  natjera  u  bijeg.  Tada  su  zarobljena  tri  teška  mitraljeza,  radio­stanica,  nekoliko  automata  i  drugi  materijal. U  junu  1942.  formiran  je  Hercegovački  partizanski  odred,  od  boraca  koji  su  se povukli iz Hercegovine ispred četničko­talijanske ofanzive. Košta je postavljen za komandanta njegovog  1.  bataljona,  s  kojim  je  ušao  u  sastav  10.  hercegovačke  udarne  brigade.  Na  ovoj  dužnosti učestvovao je u borbama na Kupresu, Posušju, Rakitnom, kod Gornjeg Vakufa, na Vranići i drugim mjestima. U petoj neprijateljskoj ofanzivi, maja i juna 1943. godine, učestvovao je u 
akcijama  10.  hercegovačke  brigade  protiv  neprijatelja.  Već  oronulog  zdravlja,  Kosta  je, poslije  dolaska  partizanskih  jedinica  iz  Bosne  u  Hercegovinu,  postavljen  za  komandanta mjesta u Avtovcu, i izabran za člana Sreskog komiteta Partije za gatački srez, a kasnije i za 
prvog  predsjednika  Sreskog  narodnooslobodilačkog  odbora.  Na  toj  dužnosti  je  ostao  do oslobođenja zemlje.
Poslije oslobođenja, bio je član Oblasnog narodnooslobodilačkog odbora za Hercegovinu i  ubrzo je , 1946. godine, umro u Mostaru.
Narodnim herojem proglašen je 24. jula 1953. godine.


titanik @ 20:06 |Komentiraj | Komentari: 1 | Prikaži komentare