Druze Tito mi ti se kunemo
  • Godine su prosle pune muka.
  • Ginulo se za slobodu nijemo.
  • Ili s pjesmom umesto jauka,
  • Druze Tito mi ti se kunemo.
  • Veselje se siri na sve strane,
  • sad slobodno po zemlji idemo.
  • Al' velike pamticemo dane,
  • Druze Tito mi ti se kunemo.
  • Praznik s'lazi na ulice
  • u oblake da letimo smjelo.
  • Nase pjesme zli neka se plase.
  • Druze Tito mi ti se kunemo.
racunajte na nas
  • U ime svih nas iz pedeset i neke
  • Za zakletvu Titu ja spev'o sam stih
  • Ne spominjem proslost ni bitke daleke
  • Jer rodjen sam tek posle njih
  • Al zivot pred nama jos bitaka skriva
  • I preti nam preti ko duboki vir
  • Ja znam da nas ceka jos sto ofenziva
  • Jer moramo cuvati mir
  • Racunajte na nas
  • Sumnjaju neki da nosi nas pogresan tok
  • Jer slusamo ploce i sviramo rock
  • Al' negde u nama je bitaka plam
  • I kazem vam sta dobro znam
  • Racunajte na nas
  • U nama je sudbina buducih dana
  • I neki se mozda i plase za nju
  • Kroz vene nam tece krv partizana
  • Racunajte na nas
  • Racunajte na nas
Put u Kumrovec
  • Oživi misao, putevi bježe,
  • Zagorje pjeva: kaj,
  • i srce igra, pjesmu doseže:
  • je li to Gupčev kraj?
  • Sutla vijuga: modra tkanica,
  • zar je to Tahijev dvor?
  • Gle, preko šuma i oranica
  • zamak gleda odozgor.
  • Odmiče cesta, ljepota dana,
  • i jesen sva od svile
  • miriše njiva zaorana
  • i jata ptica krile.
  • "O lijepa naša..." slova sjaju,
  • s kamena stih nas zove,
  • himna se rodila u ovom kraju,
  • da, himna zemlje ove,
  • Jurimo, jurimo, Kumrovec, eno,
  • pred nama kao na dlanu;
  • mašemo rukom uzbuđeno,
  • a riječi ućute, stanu.
  • I onda tišina: ožive slike,
  • stranice pjevaju, zbore,
  • promiču tako dani i bitke
  • kroz naše krvave gore
  • I dok čitamo sa zida slova:
  • "Ovdje se rodio Tito";
  • golub slijeće sa starog krova
  • i kruži ponosito
  • Susjed je vajar iskles'o lik,i kruži ponosito
  • što nas sad gleda blago,
  • slobode naše to je spomenik
  • i sveg što nam je drago.
  • i sveg što nam je drago.
  • Uniđem pod krov, dodirnem rukom.
  • Uniđem kolijevka leži mala,.
  • priprosta zipka s drvenim lukom
  • Maršala odnjihala!
  • I na ognjištu vatra se žari
  • ko simbol misli žive,
  • pucketa tiho i ko da zari
  • juriše i ofanzive.
  • O gori vatro, vječno, žarko
  • kao misao Tita,
  • i svijetli toplo ko sunce jarko
  • i budi uzorita
  • U tvome sjaju nek se rode
  • i nove naše snage,
  • i nek nas i dalje cilju vode
  • i zastave crvene, drage!
bolna lezi omladinka Mara
Nema zapisa.
Izvori informacija
Nema zapisa.
Informacije
  • Za pisanje bloga kao informacije uglavnom koristim objavljene tekstove sa neta ili iz knjiga sa tematikom iz perioda stvaranja JUGOSLAVIJE , Neki tekstovi su obradjeni a neki objavljeni originalno
Blog
nedjelja, listopad 7, 2007


Roden avgusta 1914 u Bandicimakod  Danilovgrada. Do rata se bavio zemljoradnjom. Ubrzo po stupanju
u partizane 1941 godine, postao je poznat i hrabar partizan. Dolazi u red najpoznatijih u Drugom bataljonu Cetvrte crnogorske brigade.
Ucestvovao je u mnogim borbama, ati se narocito istakao u dvjema velkim bitkama: u borbi za Livno i u napadu na Vilica Guvno.
U vrijeme napada na Livno, decembra 1942 godine, Simo je bio desetar. Livno je bilo opasano zicanim preprekama. Da bi se omogucio napad Drugom bataljonu, trebalo je najprije savladati prepreke. Zajedno sa narodnim herojem Dusanom Strugarom, komandirom Trece cete, Simo se - uprkos smrtnoj opasnosti - privukao zici i isjekao je. Zatim je kroz taj prolaz provukao svoju desetinu i prvi usao u grad. Poslije toga istim putem probio se citav Drugi bataljon.
Kada je bataljon usao u grad, morao je da se zabarikadira u kucama koje je zauzeo. Pod ustaskim plotunom trebalo je otimati kamen po kamen da bi se napravilo utvrdjenje i osigurao opstanak. Simo je bio medju najsmjelijima. I pored strahovite neprijateljske vatre uspio je da donese materijal za utvrdjivanje vise nego jedna desetina. Citavog dana isticao se hrabroscu i preciznim gadjanjem neprijatelja, bio je kao i dotad najbolji strijelac u II batpljonu. Prilikom ustaskih jurisa, koji su se citav dan redali jedan za drugim, Simo je stalno uzimao puskomitraljez od puskomitraljesca, izlazio na najisturenije mesto i ostajao sve dotle dok se ustase ne bi ponovo povukle u bunkere. U najkriticnijem trenutku borbe partizani su bili gotovo ostali bez ijednog metka. A priblizavala su im se oklopna borna kola. Simo je tada ucinio iznenadan podvig. Izisao je iz kuce,(u paklenoj neprijateljskoj vatri to je znacilo gotovo sigurnu smrt), skocio na borna kola i iz njih iznio dva puskomitraljeza i hiljadu puscanih metaka. Situacija je bila
spasena. Partizani su nastavili da se bore sve dotle dok nije bila ostvarena poznata kratka zapovjest Vrhovnog komandanta:
 „Livno mora pasti“!
U borbama na Vilica Guvnu 1943. godine Simo je pokazao slicnu neustrasivost. Na zivot i smrt bila se tada bitka za spas 3000 teskih ranjenika, koji su se nalazili ispod samog brda u Prozoru. Neprijatelj je bio visestruko nadmocnji. Vise no u drugim borbama, ovde su hrabrost, pozrtvovanje, samopregor i neustrasivost mogli da odluce o pobjedi ili o pogibiji hiljada Ijudi. U II bataljonu bili su sve sami junaci, svi su bili u prvom streljackom stroju i svi su bili bombasi. Pa ipak, Simo je otskakao - bio je prvi medu njima.
U prvim njemackim plotunima na rastojanju od 20 do 50 metara palo je oko 20 proletera. Nastalo je za trenutak kolebanje kod boraca I  i  II cete. Nijemci su sve jace zasipali rucnim bombama i sarcima. Simo, tada komandir voda, drzao je svoj vod oko sebe. Na komandu komandanta bataljona, Simo je na celu svoga voda, sa bombama u rukama, poleteo i izvrsio protivnapad na neprijateljske polozaje. To je omogucilo sredjivanje I  i  II cete i zadrzavanje polozaja. Borba se nastavila na rastojanju od 20 do 50 metara. Nastavili su se napadi i protivnapadi i sa jedne i sa druge strane. Simo je cijelog dana bacao bombe. Isao je od borca do borca, kupio bombe ili ih uzimao od onih koji su poginuli. Napunio bi dzepove i ruke bombama i onda iza bukovog siblja i stabala vjesto i hitro se privlacio njemackim polozajima i zasipao ih. Ponovo se vracao, opet kupio bombe i opet bacao na njemacke pololaje. I pored opomena komandanta bataljona da to ne cini jer ce poginuti, on je nastavljao govoreci:

"Necu, ne bojte se, ja sam brz i mali pa se lako i neprimetno privlacim".
Simo je sam na Vilica Guvnu bacio preko sto bombi na neprijateljske polozaje. Ali, u toj borbi je i poginuo, u trenutku kada su neprijateljski polozaji bili zauzeti i ranjenici spaseni
Za narodnog heroja proglasen 20.12.1951.



titanik @ 19:34 |Komentiraj | Komentari: 0