Druze Tito mi ti se kunemo
  • Godine su prosle pune muka.
  • Ginulo se za slobodu nijemo.
  • Ili s pjesmom umesto jauka,
  • Druze Tito mi ti se kunemo.
  • Veselje se siri na sve strane,
  • sad slobodno po zemlji idemo.
  • Al' velike pamticemo dane,
  • Druze Tito mi ti se kunemo.
  • Praznik s'lazi na ulice
  • u oblake da letimo smjelo.
  • Nase pjesme zli neka se plase.
  • Druze Tito mi ti se kunemo.
racunajte na nas
  • U ime svih nas iz pedeset i neke
  • Za zakletvu Titu ja spev'o sam stih
  • Ne spominjem proslost ni bitke daleke
  • Jer rodjen sam tek posle njih
  • Al zivot pred nama jos bitaka skriva
  • I preti nam preti ko duboki vir
  • Ja znam da nas ceka jos sto ofenziva
  • Jer moramo cuvati mir
  • Racunajte na nas
  • Sumnjaju neki da nosi nas pogresan tok
  • Jer slusamo ploce i sviramo rock
  • Al' negde u nama je bitaka plam
  • I kazem vam sta dobro znam
  • Racunajte na nas
  • U nama je sudbina buducih dana
  • I neki se mozda i plase za nju
  • Kroz vene nam tece krv partizana
  • Racunajte na nas
  • Racunajte na nas
Put u Kumrovec
  • Oživi misao, putevi bježe,
  • Zagorje pjeva: kaj,
  • i srce igra, pjesmu doseže:
  • je li to Gupčev kraj?
  • Sutla vijuga: modra tkanica,
  • zar je to Tahijev dvor?
  • Gle, preko šuma i oranica
  • zamak gleda odozgor.
  • Odmiče cesta, ljepota dana,
  • i jesen sva od svile
  • miriše njiva zaorana
  • i jata ptica krile.
  • "O lijepa naša..." slova sjaju,
  • s kamena stih nas zove,
  • himna se rodila u ovom kraju,
  • da, himna zemlje ove,
  • Jurimo, jurimo, Kumrovec, eno,
  • pred nama kao na dlanu;
  • mašemo rukom uzbuđeno,
  • a riječi ućute, stanu.
  • I onda tišina: ožive slike,
  • stranice pjevaju, zbore,
  • promiču tako dani i bitke
  • kroz naše krvave gore
  • I dok čitamo sa zida slova:
  • "Ovdje se rodio Tito";
  • golub slijeće sa starog krova
  • i kruži ponosito
  • Susjed je vajar iskles'o lik,i kruži ponosito
  • što nas sad gleda blago,
  • slobode naše to je spomenik
  • i sveg što nam je drago.
  • i sveg što nam je drago.
  • Uniđem pod krov, dodirnem rukom.
  • Uniđem kolijevka leži mala,.
  • priprosta zipka s drvenim lukom
  • Maršala odnjihala!
  • I na ognjištu vatra se žari
  • ko simbol misli žive,
  • pucketa tiho i ko da zari
  • juriše i ofanzive.
  • O gori vatro, vječno, žarko
  • kao misao Tita,
  • i svijetli toplo ko sunce jarko
  • i budi uzorita
  • U tvome sjaju nek se rode
  • i nove naše snage,
  • i nek nas i dalje cilju vode
  • i zastave crvene, drage!
bolna lezi omladinka Mara
Nema zapisa.
Izvori informacija
Nema zapisa.
Informacije
  • Za pisanje bloga kao informacije uglavnom koristim objavljene tekstove sa neta ili iz knjiga sa tematikom iz perioda stvaranja JUGOSLAVIJE , Neki tekstovi su obradjeni a neki objavljeni originalno
Blog
subota, listopad 6, 2012
Logor na Banjici bio je najveći koncentracioni logor na području okupirane Srbije (1941—1944). Logor je radio od jula 1941. do oktobra 1944. Kroz ovaj logor za vreme čitave okupacije prošlo je 250.000 ljudi, a od tog broja njih 50.000 je streljano na stratištu u Jajincima. Danas je nekadašnji koncentracioni logor pretvoren u Muzej-dom Banjica.


Prva ideja o stvaranju koncentracionog logora na Banjici javila se maja 1941. godine. Bilo je potrebno stvoriti jedan veliki zatvorski prostor gde bi bili dovođeni ubeđeni protivnici Nemačkog Rajha kao i svi oni koji nisu podržavali Komesarsku upravu Milana Aćimovića.
Po ulasku SSSR-a u rat na strani antifašističke koalicije i početka prvih diverzantskih akcija partizana u Srbiji, stvaranje koncentracionog prostora u okupiranom Beogradu bilo je samo pitanje dana. Zvanično, Banjički logor je oformljen 5. jula 1941. Formalnu odluku o stvaranju logora doneli su nemački komandant grada Beograda i zapovednik Gestapoa u okupiranoj Srbiji, a sproveo ju je u delo tadašnji pomoćnik ministra unutrašnjih poslova Dragomir-Dragi Jovanović. Za logoraški prostor Nemci su odabrali bivši vojnu zgradu 18. pešadijskog puka „Kraljica Marija“ na Banjici. Prvi zatočenici iz unutrašnjosti Srbije prispeli su u logor 9. jula 1941.
Banjički logor se po formiranju počeo dograđivati. Najpre su ispražnjeni vojni magacini na spratu i prostorije su pretvorene u logoraške sobe. U dvorištu je podignuta visoka stražarska kula, iskopani su temelji za podizanje zida, a takođe su adaptirane i prostorije u suturenu.

Komandant logora na Banjici bio je nemački poručnik Fridrih Vili, dok je dužnost upravnika logora vršio Svetozar Vujković. Logor je zvanično bio u nadležnost Uprave grada Beograda, pa su tako u logorskoj upravi bili zastupljeni većinom srpski civilni organi koji su vršili razne administrativne poslove. Zamenik upravnika logora je bio Radovan Čarapić. Stražu i obezbeđenje logora davali su vojnici srpske žandarmerije, a kasnije Srpske državne straže i Srpskog dobrovoljačkog korpusa.
Zvaničnog banjičkog lekara je davao Gestapo i tu dužnost je sve do rasformiranja logora vršio SS major dr. Fridrih Jung, dok su u logoraškoj ambulanti i stacionaru radili uglavnom banjički taoci koji su se pre rata bavili lekarskom strukom. Pored Junga, dužnosti logorskih lekara su vršili i dr. Velizar Pijade (zatvoren kao Jevrej), dr. Žarko Fogaraš (zatvoren kao pristalica NOP-a) . Jedino je dr. Fogaraš preživeo logor.
Logor na Banjici je raspušten u oktobru 1944. Tada su se Beogradu približavali vojnici Crvene armije i NOVJ-a. Logorska arhiva bila je spaljena i jedino su zahvaljujući zameniku upravnika logora Radovanu Čarapiću ostale nedirnute pojedine banjičke knjige logoraša koje se i danas čuvaju u arhivu grada Beograda. Čarapić je najpre pustio na slobodu uhapšenike koji su dovedeni iz Gestapoa, a zatim je dao objave o puštanju svih zatočenika koji su se nalazili u logoru. Poslednji zatočenik je napustio logorsku kapiju 5. oktobra 1944. Taj dan se uzima kao dan kada je logor na Banjici bio raspušten.


titanik @ 12:58 |Komentiraj | Komentari: 0